Signalizacija i inovativna tehnologija kao model unapređenja saobraćaja

Automobil je izum savremenog doba, koji se usavršavao kroz nešto više od jednog veka, što se i dalje nastavlja. Tokom ovog perioda prošao je neverovatnu evoluciju, podstaknutu stalnim tehnološkim inovacijama. Međutim, drugi aspekti transporta, pre svega signalizacije i infrastrukture za kontrolu saobraćaja, zabeležile su mnogo sporiji tempo razvoja.

Tokom poslednjih nekoliko godina, značajan nivo inovacija dovodi do poboljšanja u bezbednosti na putevima. Zajedno sa tehnologijom bezbednosti flote, neke od inovacija će postati standardni deo infrastrukture u bezbednosti saobraćaja u narednih nekoliko godina.

Reinventiranje saobraćajne svetlosti

Semafora sa tri boje, kakve i danas poznajemo, pojavili su se 20-ih godina prošlog veka. Obično su okruglog oblika, jer se u njihovom središtu koriste sijalice koje daju svetlosni efekat u bojama.

Nedavno tehnološko poboljšanje je bilo prebacivanje sa klasičnih sijalica na LED osvetljenje. Iako skuplji na kraći rok, LED semafori imaju nekoliko prednosti:

• Energetski efikasniji (do 98%)
• Mala potrošnja energije omogućava rezervnu bateriju u slučaju nestanka električne energije. Ovo poboljšava bezbednost i protok saobraćaja tokom prekida napajanja
• Veoma dug život (5 do 10 godina) za razliku od 1 godine za standardne sijalice. Ovo je bitna stavka kao ušteda troškova održavanja Ne samo da sijalice pregore, već vremenom gube intenzitet, kod LED sijalica to nije slučaj
• Eliminišu problem refleksije koja nastaje usled ulaska sunčeve svetlosti, koja stvara lažni odsjaj i refleksiju
• Mnogo svetlija od klasične sijalice, zbog čega je vidljivost daleko bolja u različitim vremenskim uslovima, kako pri dnevnom svetlu, tako isto i po kiši, magli ili snegu
• Zeleno svetlo može da se koristi i za signal levo i za direktan prolaz (selektivno uključivanje LED-a, a zatim i svih njih). Ovo omogućava jednostavno i isplativo raspoređivanje levog signala – prednost za raskrsnice na koiima se inače ne bi opravdao dodatni trošak

Signalizacija na raskrsnicama

Upotreba LED dioda omogućava različite oblike osim kružnih. Kvadratna polja, na primer, mogu povećati vidljivost zbog veće osvetljene površine.

Intervali za promenu boja na semaforu

Da budemo iskreni, niko ne voli da čeka u redovima. To posebno zna da nervira onda kada ste zaista u žurbi. Tih nekoliko sekundi koje provedete čekajući mogu da izgledaju kao večnost.

Zbog toja je uvedeno odbrojavanje vremena na semaforima. Ideja je prilično jednostavna; daju vozačima direktan uvid u to koliko dugo moraju da čekaju na promenu ili koliko vremena će im okvirno trebati da dođu do raskrsnice pre nego što se zeleni signal pretvori u žuti i crveni.

Kada je crveno svetlo u pitanju ovo može značajno da koristi vozačima, jer će biti informisani koliko dugo će čekati, samim tim i organizaciju u saobraćaju. U slučaju zelenog svetla može d aim daje korisne informacije radi prilagođavanja brzine, ukoliko ima dovoljno vremena da mogu da je povećaju, a u slučaju da dolazi do promene signala, da mogu da uspore i da se bezbedno zaustave na vreme. Ovo ujedno može da bude i nedostatak. Najpre ako vozači u pokušaju da prođu pre promene ubrzaju više od dozvoljene brzine, ili ako se više fokusiraju na sam brojač vremena, a manje na sam saobraćaj.

Drugačija idejna rešenja

Saobraćajna signalizacija može da, osim kretanja i zaustavljanja, pruži informacije kao što je preporučena brzina (koja se može menjati dinamički), uslovima na putu i još mnogo toga.

Veštačka inteligencija koja bi analizirala saobraćaj u realnom vremenu i napravila raspored prilagođavanja u uslovima saobraćaja, mogla bi da bude dobro rešenje. Ako je previše automobila na crvenom svetlu, to može da se iskoristi za podešavanje semafora. To bi, naravno, zahtevalo interakciju između vozila i sistema kontrole semafora. Što ostavlja prostor za mnoge diskusije u struci, ali se o ovom modelu razmišlja kao o praktičnom rešenju za gužve u saobraćaju.

Današnja tehnologija otvara vrata za mnoge mogućnosti kada su u pitanju semafori. Koje će naći u primeni, vreme će reći.

Osvetljenje na putu

Već dugi niz godina, putna signalizacija i mačije oči su standardna metoda za osvetljenje u lošijim uslovima vidljivosti; ideja je da vozačima daju sliku o tome gde put vodi. Mačje oko je reflektujući putni marker izmišljen 1933. godine i često postavljan duž centra puta ili po ivicama kako bi pomogao vozačima tokom noćne vožnje ili u uslovima magle.

Ulično osvetljenje je skupo i praktično u naseljenim područjima, gde služi i u druge svrhe, osim pomoći vozačima. Mačje oči se češće koriste izvan naselja, gde nije praktično ni ekonomično postaviti osvetljenje.

Još jedna sigurnosna prednost pametnog osvetljenja je jasnije osvetljenje koje otkriva prisustvo u drugog vozača ili pešaka, pre svega u slučaju nezgode, koji u uslovima mraka nisu vidljivi.

Pametna saobraćajna signalizacija

Strategije upravljanja saobraćajem u realnom vremenu imaju potencijal da unaprede saobraćaj tako što će bolje iskoristiti postojeću infrastrukturu.

U najjednostavnijem obliku, lokalna pametna kontrola saobraćaja odnosi se na otkrivanje vozila na raskrsnicama, gde bi pojačan broj vozila na sporednim ulicama uslovljavao crveno svetlo na glavnoj ulici. U odsustvu vozila, glavna ulica bi dobijala neprekidno zeleno svetlo. Ovo štedi vreme i gorivo za vozače.

Ideja je da se nove inicijative konstantno prilagođavaju semaforu, a ograničenja brzine budu zasnovana na unapred utvrđenim saobraćajnim obrascima sa namerom da saobraćaj bude što efikasniji. Pametna kontrola saobraćaja bi se oslanjala na senzore, kamere, daljinski kontrolisane znakove i semafore, kao i centre za upravljanje saobraćajem koji se bave prikupljajem informacija i donošenjem odluka radi prilagođavanja svetlosnih i saobraćajnih znakova.

Gde se telematika uklapa

Postoji mnogo ideja o povezivanju vozila sa cloud sistemima. Pošto sve češće flote koriste telematiku, informacije o položaju vozila i brzini mogu se koristiti za pametne sisteme osvetljenja i kontrolu pametnijeg saobraćaja nego što se prikupljaju informacije putem senzora. Velike analize podataka i algoritmi za učenje mašina mogli bi osnažiti inteligentne sisteme kontrole prometa kako bi bolje upravljali saobraćajem u gradovima, poboljšavajući protok, sigurnost i smanjenje špiceva u saobraćaju.

Međutim, postoji i bojazan koja dolazi sa tako široko rasprostranjenom upotrebom telematike. Jedna od njih je privatnost. Postavljanje lokacije vozila poznato i dostupno za gradsku kontrolu pametnog saobraćaja za korišćenje ima privatnost i eventualno zakonske probleme.