Šta će biti sa dizel vozilima u Evropi?
Dizel potrošači dominirali su na tržištu automobila prethodnih decenija, a ekspanzija je krenula 90-tih godina. Kjoto protokol iz 1997. godine predvideo je obavezu unutar Evropske unije da se smanje emisijeizduvnih gasova, i time umanji efekat na globalno zagrevanje. Dizel motori su efikasniji od potrošača na benzin, uz to se verovalo da oslobađaju manje emisije ugljen-dioksida. Iz tih razloga je dizel gorivo prihvaćeno kao jeftin, brz i efikasan način smanjenja zagađenja koje izaziva globalno zagrevanje. Shodno tome, evropski vozači su bili dodatno podsticani poreskim olakšicama i preporukama da se odluče na kupovinu vozila sa dizel sagorevanjem.
Takva politika je davala rezultate. Za deset godina od 2001. do 2011. godine, tržišni udeo na celokupnom tržištu novih vozila porastao je sa ispod 40% na 55% u zemljama Evropske unije. U jednom trenutku u Francuskoj i Belgiji tokom tog perioda udeo učešće je skočio na skoro 80%. Velika Britanija nije pratila takvu stopu rasta, mada je i tamo zabeležen porast, bar u odnosu na 90-te kada je učešće dizel vozila na tržištu bilo oko 20%.
Afera Folksvagen i pad prodaje na tržištu
Nakon toga dogodila se afera sa poznatim nemačkim proizvođačem automobila, Folksvagenom, koji je septembra 2015.godine priznao da nije uspeo da stvori dizel motor najviših performansi, koji bi ispoštovao sve američke standarde emisije. Vrhunac je svakako bila činjenica da je Folksvagen na američkom tržištu prodao gotovo 600.000 automobila (za to vreme 8 miliona u Evropi), opremljenih tehnologijom nazvanom “poraženi uređaji”, jer je lažirala rezultate testova emisije. Ispostavilo se da dizel nije tako dobar za životnu sredinu kao što se prethodnih decenija tvrdilo, dok je protiv nemačkog proizvođača automobila podneta tužba, koja je nedavno rezultirala višemilionskom odštetom.
Iako su emisije ugljenika (CO2) iz dizel goriva niže od benzina, dizel ipak proizvodi veće količine drugih štetnih gasova, kao što su oksidi azota. Oksidi azota su zapravo značajno veći zagađivači vazduha i izazivači respiratornih bolesti.
Međutim, interesovanje za dizel vozila je počelo da pada čak i pre slučaja Folksvagen. 2012.godine evropske vlade su počele sa smanjenjem dotadašnjih poreskih olakšica, tako da je interesovanje vozača za dizel automobile značajno počelo da opada. Tržišni udeo kompanije Diesel je opao ispod 50%, a mediji su u aprilu 2018. godine objavili da je prodaja dizel vozila u odnosu na prethodnu godinu pala za 37%. I bar za sada se taj pad ne zaustavlja. Šta više, ide se na gotovo potpunu zabranu ovih vozila.
Evropski standardi za dizel vozila
Evropska unija je izdala novi standard za emisije izduvnih gasova u 2014. godini, Euro 6, koji zahteva da dizel automobili emituju ne više od 0,08 grama azot-oksida po kilometru, što je do sada umanjilo emisiju za 84% u odnosu na onu iz 2000.godine.
Kako bi dizel motori ispunili zelene ekološke standarde, proizvođači integrišu inovativne tehnologije, kao što je uvođenje selektivnog katalitičkog redukcijskog sistema, koji izvodi izduvne gasove kroz komoru gde se vrši razbijanje štetog otpada u azot, kiseonik i vodu putem hemijske redukcije. Ali, kako oprema te vrste neretko košta i do 5000 evra po vozilu, ta opcija mnoge manje modele čini neekonomičnim.
Neki proizvođači se odlučuju da potpuno obustave proizvodnju dizel vozila. Početkom 2018. godine kada je tržišni udeo na britanskom tržištu iznosio 32%, proizvođač luksuznih automobila Porše najavio je da će obustaviti proizvodnju dizel vozila, kako bi se fokusirali na benzin, plug-in hibridne i potpuno električne modele. Na drugom kraju sveta Nisan je ispratio ovakvu odluku i objavio svoj plan da polako ukine distribuciju dizel putničkih vozila u Evropi, u korist eko-friendly goriva.
Dizel vozila i fleet menadžment
Slično putničkim vozilima, veoma slična situacija je i u slučaju dizel vozila kada je flota vozila u pitanju. Udeo na tržištu je opao sa preko 70% na skoro 50% u nekim područjima Evrope. Sve više korporativnih flota zamenjuje dizel motore benzinskim ili alternativnim pogonskim derivatima.
Električna vozila mogu da postanu atraktivnija opcija za flote, posebno jer je studija uporedivosti troškova pokazala da je u njihovom slučaju ukupan trošak najniži. Prednost ovih ekološki čistijih vozila je ta što će takođe imati napredne sisteme pomoći vozačima, koji poboljšavaju efikasnost i sigurnost tokom vožnje. Napredne sisteme koji se baziraju na GPS tehnologiji često koriste menadžeri flote kako bi prikupili važne podatke o telematici, kao što su položaj vozila, brzina, upotreba goriva, prazan hod i još mnogo toga.
Za razliku od smanjenja dizela, ukupna prodaja hibridnih plug-in-a je porasla za skoro 73%, a celokupna prodaja električnih modela za skoro 19%. Ovo se pre svega odnosi na britansko tržište, ali je trend jasno vidljiv i kada je ostatak Evrope u pitanju.
Mnogi proizvođači se okreću tržištu nulte emisije izduvnih gasova. Folksvagen je najavio standardizovanu platformu za niz novih hibridnih i električnih automobila. Japanski rival Tojota, u međuvremenu, nove modele bazira na gorivima budućnosti na bazi vodonika, a u planu ima automobile koji neće emitovati ništa osim vode.
Za sada, sva ova rešenja su još uvek samo u test fazi ili u fazi dizajna. Međutim, skoro je izvesno da dizel goriva i modeli polako postaju prošlost. Ako dizel predstavlja prošlost, eko vozila i flote opremljene GPS sistemima su zasigurno budućnost.