Zbog čega nastaju gužve u saobraćaju?

Koliko se vremena tokom dana potroši na saobraćaj? Veoma je frustrirajuće kada svaki čas morate da pritiskate kočnicu, imate osećaj kao da milite po putu, i postavljate sebi pitanje zašto je opet nastala gužva? Zbog čega svaki dan morate da izgubite nekoliko sati nekvalitetno zaglavljeni u saobraćajnoj gužvi?. Postavlja se i pitanje koliko je ovakva svakodnevica uzrok pojave stresa, povišenog krvnog pritiska ili povećanja telesne težine?

Vrste saobraćajnih gužvi

Postoje dve opšte vrste saobraćajnih gužvi, prema stručnjacima za saobraćaj: ponavljajuće i neponovljive. Oko polovine saobraćajnih gužvi spada u vrstu ponavljajućih, koje se dešavaju svakodnevno, najčešće zbog nedostatka kapaciteta na putu. Drugim rečima, ima više vozila koja putuju u određeno vreme nego što se infrastruktura može da podnese. Druga vrsta gužvi, koja se ne ponavlja učestalo, je ono što se naziva „privremennime poremećajem“ tokom putovanja, gde bi mogli da navedemo loše vremenske uslove ili saobraćajne nesreće, a primer je nedavna tragedija na auto putu Beograd-Niš.

U okviru ove dve vrste saobraćajnih gužvi, postoje još neke specifične kategorije:

Životna sredina (neponavljajuća)
Mehanički faktori (neponavljajući)
Ljudski faktor (neponavljajuća)
Infrastruktura (ponavljajuće).

Kada se svi ovi faktori uzmu u obzir, stanovnicima grada koji najbolje poznaju sredinu je najjednostavnije da pravilno procene koliko im vremena treba za nešto što treba da predstavlja 30-minutno putovanje, ali može da se u određenim okolnostima pretvori u 45-minutnu vožnju.

1. Životna sredina

Od kišnih ili maglovitih vremenskih uslova, do ekstremne snežne oluje koja zaustavlja vozače u njihovim trasama, vreme ima nekontrolisani uticaj ne samo na saobraćaj, već i na puteve. Čak i slaba kiša može da utiče ako svi vozači uspore ritam vožnje iz opreza.

Nešto ozbiljnije, poput iznenadnog poledice, ne samo da može da zaustavi saobraćaj, već i da izazove sudar ako se vozač nađe na pogrešnom mestu i ne prilagodi vožnju stanju puta. Ovo je primer kako vremenski uslovi mogu da imaju efekat na saobraćaj stvaranjem složenih uslova za vožnju. Sve u svemu, loše vreme je glavni krivac u 15% slučajeva saobraćajnih gužvi, sudeći prema statistici.

2. Mehanički faktori

Još jedan faktor koji može dovesti do zastoja u saobraćaju jeste slučaj mehaničkih kvarova i trošenja vozila. Mada se neki od mehaničkih kvarova mogu pripisivati ljudskim greškama, održavanje guma na primer, to ne mora nužno uvek da bude slučaj. Mehanički kvar na pneumaticima može da nastane i u slučaju da vozilo naiđe na oštar predmet na putu, sasvim iznenada, koliko god da vodite računa o servisiranju i održavanju vozila.

Zbog toga je održavanje puteva potpuno bezbednim veliki izazov, naročito na deonicama gde postoji više traka predviđenih za saobraćaj. Problem nastaje i kada vozilo u kvaru blokira saobraćaj, a nema uslova da može da se skloni u stranu, dok ostali vozači mogu da naprave dodatnu gužvu obilaženjem, često nepropisnim, čime dodatno otežavaju uklanjanje vozila u kvaru sa kolovoza. Ovo su situacije u kojima su se našli i veoma iskusni vozači.

3. Ljudski faktor

Sve češće uzrok saobraćajnih gužvi leži u ljudima. Od vožnje u alkoholisanom stanju do agresivne vožnje, postoji mnogo potencijalno opasnih situacija na putevima upravo usled neprilagođene vožnje. Ako pogledamo neke statističke podatke o stanju na putevima od 2016. godine, oni pokazuju kako lični izbori i neodgovornost učesnika u saobraćaju dovode do tragičnog bilansa u saobraćaju: u tom period bilo 29 smrtnih slučajeva uzrokovanih alkoholom. Taj broj se u poslednje kontinuirano povećava. U segmentu putničkih automobila, 21% vozača koji su učestvovali u sudaru sa tragičnim ishodom imao je nivo alkohola u krvi od 0,8 promila ili više. Tačno 27% smrtnih slučajeva posledica je neprilagođene brzine u saobraćaju.

Jedan ne baš beznačajan činilac kada je ljudski faktor u pitanju, a koji utiče na gužve u saobraćaju, je obuka vozača. Da bi se stekla vozačka dozvola dovoljno je poznavanje saobraćajnih propisa i razumevanja pravila saobraćaja, ali mnogi vozači se ne pripreme za korišćenje određenih saobraćajnica, uključenje ili isključenje sa puteva, nepripremljeni za nepredviđene situacije. Vozači flote imaju najadekvatniju obuku, i procena je da bi takav model značajno unapredio saobraćaj, odnosno pripremljenost novih vozača za savremene uslove.

4. Infrastruktura

Ova kategorija koja bi takođe mogla da se tretira kao uticaj ljudskog faktora. Međutim, iako su je ljudi stvorili, infrastruktura je prilično složen sistem, svet oko nje se brzo menja, tako da nije nužno krivica inženjera koji nisu predvideli zahteve koji bi se prilagođavali savremenim uslovima saobraćaja ili stvaranja uskih grla u određenim zonama, infrastruktura je pritajeni bag koji pojačava probleme saobraćaja u mnogim gradskim i prigradskim područjima. Ironično, u naporima da poboljša putnu infrastrukturu, građevinarstvo takođe uzrokuje najmanje 10% gužvi.

Iako su faktori sredine van našeg uticaja, tehnologija pruža mogućnost u rešavanju saobraćajnih izazova. Autonomna tehnologija vozila ima potencijal da ublaži ljudsku grešku, pametni saobraćajni signali mogu da održavaju stanje na putevima, a pametni saobraćajni koridori mogu da zaustave fantomski saobraćaj. To bi sasvim pozitivno uticalo i na ljudski organizam, smanjenjem stresa kom je izložen tokom duge vožnje, posebno usled velikih saobraćajnih gužvi.